Плишана пређа је уведена у Кину након Опијумског рата. На најранијим фотографијама које смо видели, Кинези су зими носили или кожне хаљине (са свим врстама коже изнутра и сатеном или тканином споља) или памучне хаљине (изнутра и споља). Све су биле од вате у средини тканине, дебеле и гојазне, посебно деца, попут округлих лопти. Први људи који су плели џемпере били су странци који су дошли у Кину. Полако су многе богате и модерне жене такође почеле да уче ручно плетење. До почетка 20. века, у приобалним градовима попут Шангаја и Тјенђина, плетење џемпера постало је уобичајена пракса, нека врста моде.
Клупко вуне, две бамбусове игле, стоје беспослено испод прозора дневне собе, сунце сија на рамена жене кроз бели извезени параван, врста удобности и тишине је неописива. У Шангају, многе продавнице специјализоване за вунену пређу имају мајсторе који седе за столом и уче жене које купују вунену пређу вештинама плетења. Полако, ручно плетење џемпера је такође постало средство за живот за многе жене. „Добар посао“ је постепено заменило „добар вез“ и постало је комплимент дами за њену домишљатост. На старим месечним картицама Шангаја увек се налази лепотица са минивалом у шареној чонгсам хаљини и ручно плетеном белом џемперу са шупљим узорком. Популарност ручно плетених џемпера довела је до брзог развоја индустрије вуне. Чак и у ратним годинама, многе националне индустрије су биле приморане да обуставе производњу, а индустрија производње вуне једва је могла да се одржи.
Време објаве: 19. јул 2022.
